hardwar e FIZIKI DEO RAUNARSKOG SISTEMA Raunarski hardver

hardwar e FIZIKI DEO RAUNARSKOG SISTEMA Raunarski hardver

hardwar e FIZIKI DEO RAUNARSKOG SISTEMA Raunarski hardver ne moe da izvri nijednu aktivnost bez prethodno dobijene instrukcije. software OMOGUAVA HARDVERU DA RADI predstavlja skup instrukcija ili programa na osnovu kojih hardver izvrava odreene zadatke (obrada podataka, ulaz, izlaz, ...) SOFTVER moe da se definie kao sveobuhvatni zbir informatikih programa,procesa,pravila,dokumentacije i datoteka u vezi, koji ine deo operacija jednog informatikog sistema obuhvata sve raspoloive programe na datom raunaru za reavanje korisnikih zadataka,kao i programe koji su specijalno pisani za efikasno korienje i odravanje raunara

Softver omoguava korisniku da koristi raunar da bi ostvario eljeni cilj. PROGRAM KAO PROIZVOD treba da zadovoljava: FUNKCIONALNOST Podrazumeva da program mora odgovarati zahtevima koji proistiu iz prirode problema za koji je pisan program. Program je funkcionalan ako zadovoljava razumna oekivanja korisnika POUZDANOST Pod pouzdanou se podrazumeva broj otkaza u jedinici vremena. broj broj otkaza otkaza RAUNARA vreme PROGRAMA PRENOSIVOST Sposobnost izvravanja na to vie razliitih sistema. vreme softver za upravljanje kompjuterskim sistemom na osnovnom nivou, nezavisno od konkretne

primene kompjutera od strane korisnika i od konkretnog kompjuterskog sistema. Predstavlja osnovu za funkconisanje aplikativnog softvera. softver namenjen specifinim upotrebama od strane korisnika za reavanje konkretnih problema. Obuhvata programe za obradu teksta, video igre, softver za knjigovodstvo, navoenje raketa, itd. rad raunarskog sistema kontrolie usmerava podrava ima zadatak da je svaki program koji je namenjen da omogui raunaru pokretanje i izvravanje osnovnih funkcija je zaduen za upravljanje pojedinim hardverskim

delovima izvrava zadatke kao to je prenos podataka sa memorije na disk, ispisivanja teksta na ekranu itd. Sistemski softveri deluju prvenstveno kao posrednik izmeu kompjuterskog hardvera i aplikativnih programa. Aplikativni softver ne moe da radi bez sistemskog softvera Sistemski softver je uopteniji nego aplikativni softver i obino nezavisan od bilo kog specifinog tipa aplikacije. programi za upravljanje hardverom, softverom i informacionim resursima za vreme obrade podataka SOFTVER ZA UPRAVLJANJE SISTEMOM ILI OPERATIVNI SISTEM SISTEMSKI SOFTVER raspoloivi programi za razvoj aplikativnog softvera i procedura za njihovo korienje npr.

kompajleri, interpreteri i prevodioci SOFTVER ZA RAZVOJ SISTEMA SOFTVER ZA PODRKU SISTEMU programi za podrku operacijama koje vri korisnik prilikom korienja kompjutera npr. pomoni (engl. utility) programi za prikazivanje statusa obrade i programi za zatitu informacionih resursa Osnovna komponenta sistemskog softvera je skup programa koji se zovu OPERATIVNI SISTEM On sadri generalne instrukcije koje omoguavaju raunaru da izvrava bazine funkcije kao to su uitavanje, skladitenje i pretraivanje datoteke, kopiranje datoteka i programa u sekundarnu memoriju, kreiranje direktorijuma, lociranje datoteka, kompresija podataka.

Operativni sistem je najvaniji dio softvera na raunaru. Bez njega raunar ne bi radio. upravlja hardverskim i softverskim resursima sistema obezbeuje konzistentan aplikativni interfejs i interfejs za interakciju korisnika sa kompjuterom Svrha operativnog sistema je koordinacija i nadzor hardvera i softvera na takav nain da se sistem kojim on upravlja ponaa na predvidljiv i prilagodljiv nain. Office, Baze podataka, ... Igre, ... Kompajleri, interpreteri Editori

Linkeri Operativni sistem Korisniki programi Sistemski programi Mainski jezik Mikro programi Fiziki ureaji HARDVER srce operativnog sistema Prvi sloj softvera koji se uitava u raunarsku memoriju pri pokretanju. Kao takav, on svom ostalom softveru, koji se potom uita u operativnu memoriju, obezbeuje zajednike usluge jezgra Osnovne usluge koje prua ovo zajedniko jezgro su: upravljanje memorijom pristup diskovima upravljanje procesima i poslovima

pristup ostalim raunarskim ureajima OPERATIVNI SISTEMI mogu podravati mono-tasking (jednoprocesni, monoprogramiranje): u memoriji istovremeno postoji samo jedan program, tj. istovremeno se izvrava samo jedan proces (npr. DOS), multi-tasking (vieprocesni, multiprogramiranje): u memoriji istovremeno postoji vie programa, tj. istovremeno se izvrava vie procesa (npr. Windows, Linux). RAM Proces PCB Proces PCB Proces PCB CPU Operativni sistem mora da upravlja aplikacijama tako da stvara privid da se nekoliko aplikacija izvrava paralelno, odnosno on mora izmenjivati izvravanje razliitih procesa, i to vie hiljada puta u

sekundi. KORISNIK GUI Aplikacija (grafiki-korisniki interfejs) Interpreter komandi SISTEMSKI SERVISI OPERATIVNI SISTEM Batch OS OS za multiprogramski rad OS za multiprocesorski rad OS za rad u realnom vremenu podrava (omoguava) izvoenje programa

prema nekom unapred definisanom redosledu omoguuje da kompjuter izvrava vie korisnikih programa istovremeno, delei hardverske resurse koji mu stoje na raspolaganju sve osobine OS-a za multiprogramski rad, s tom razlikom to ova vrsta OS-a ima mogunost rada sa vie procesora (poveava se snaga kompjutera) savremeni OS sa virtuelnim

konceptom korienja memorije koji podrazumeva i mogunost multiprogramiranj ai multiprocesiranja MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Zadatak OPERATIVNOG SISTEMA je da upravlja fizikim (procesor, kontroleri i radna memorija) i logikim (fajlovi i procesi) delovima kompjutera, pa se operativni sistem moe podeliti na: MODUL ZA

UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Uvodi operaciju prekljuivanja iji poziv dovodi do prekljuivanja procesora sa jedne niti na drugu, koje mogu pripadati istom ili raznim procesima. U toku prekljuivanja procesora izmeu niti istog procesa ne dolazi do izmene adresnog prostora procesa, pa je ovakvo prekljuivanje bre (krae) nego prekljuivanje procesora izmeu niti raznih procesa.

MODUL ZA UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Upravlja raznim ulazno/izlaznim ureajima koji su prikljueni na kontrolere (tastatura, mi, ekran, tampa, odnosno ureaji masovne memorije kao to su diskovi, diskete, CD/DVD ROM-ovi, itd.). Poto upravljanje I/O ureajima zavisi od vrste ureaja, modul za upravljanje kontrolerima se sastoji

od niza komponenti, nazvanih drajveri. MODUL ZA UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Vodi evidenciju o slobodnoj radnoj memoriji radi zauzimanja zona slobodne radne memorije, odnosno radi oslobaanja prethodno zauzetih zona radne memorije. Uvodi operacije zauzimanja i

oslobaanja, iji pozivi dovode do zauzimanja i oslobaanja zona radne memorije. MODUL ZA UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Omoguava otvaranje i zatvaranje fajlova, odnosno itanje i pisanje njihovog sadraja i vodi evidenciju o blokovima (masovne memorije) u kojima se nalaze sadraji fajlova. Brine se i o prebacivanju delova sadraja fajlova izmeu radne i

masovne memorije (druge dve funkcije), a za ovo prebacivanje su potrebni baferi, pa se poziva i operacija zauzimanja dovoljno MODUL ZA velikog baferskog prostora. UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE KONTROLERIMA I/O UREAJA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESOROM MODUL ZA UPRAVLJANJE RADNOM MEMORIJOM Omoguava stvaranje i unitavanje procesa, kao i stvaranje i unitavanje njihovih niti, odnosno omoguava

istovremeno postojanje vie procesa (vieprocesni reim rada), tj. vie niti. Poziva operaciju itanja, radi preuzimanja sadraja izvrnih fajlova, koji su potrebni za stvaranje slike procesa, a poto je za stvaranje slike procesa potrebna radna memorija, pozivaju se i operacije zauzimanja, MODUL ZA odnosno oslobaanja. UPRAVLJANJE FAJLOVIMA MODUL ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA GRAFIKI KORISNIKI INTERFEJS U ranijim fazama razvoja hardvera, koritenje operativnog sistema nekog raunara podrazumevalo je ukucavanje tekstualnih naredbi. GUI predstavlja lice operativnog Korisnik je morao poznavati operativni sistem i znati da koristi njegove sistema koje je vidljivo

korisniku. naredbe. GUI je sistem u kom korisnici imaju direktnu ezdesetih godina prolog kontrolu veka nadistraivai vidljivim objektima su poeli da (kao to su osmiljavaju nain daikone operativne i pokazivai) sisteme i akcijama uine lakim koje za zamenjuju koritenje. kompleksnu sintaksu komande. Rezultat rada Sledea generacija GUI tehnologije Sledei korak u razvoju e uvrstiti karakteristike kao to su Grafiki korisniki interfejs GUI je socijalni interfejs,

virtualna realnost, zvuk i govor, (engl. Graphical User Interface - GUI) koji vodi korisnika kroz olovka i pokret prepoznavanje, kompjuterske aplikacije animaciju, multimediju, vetaku koristei karaktere nalik inteligenciju i visoko portabl karikaturi, grafiku, kompjutere sa celularnim/beinim animaciju i govornu komunikacionim sposobnostima. komandu. Microsoft Windows UNIX Linux VMS Macintosh IBM-ov OS/2 WARP

Plug-and-play je karakteristika koja automatski instalira novi hardver osposobljavajui operacioni sistem da prepozna hardver i instalira Windows familija je vodea serija desktop operativnihnovi sistema. neophodan softver ( nazvan Najpoznatiji i najrasprostranjeniji operativni sistem na globalnom drajveri ureaja) automatski. nivou MS-DOS je bio originalni operativni sistem za IBM-ove PS-e i njihove klonove. Ovaj 16-bitni operativni sistem, sa interfejsom na tekst-osnovi, sada je skoro u potpunosti zamenjen sa GUI operativnim sistemima kao to je Windows 2000 i Windows XP. Windows 95, objavljen 1995.g., je bio prvi serijski proizvod u Windows operativnom sistemu, koji je obezbedio aerodinamian oblik GUI korienjem ikona da bi se obezbedio instant pristup estim zadacima. Windows 95 je 32bitni operativni sistem koji karakteriu viestuko davanje zadataka, viestruko poslovanje, umreavanje i Internet integrisane sposobnosti, ukljuujui sposobnost integracije faksa, e-mail-a, rasporeivanje programa i plug-and-play sposobnost. Sledei proizvodi u Microsoft Windows operativnom sistemu su: Windows 3.11, Windows 95, Windows 98, Windows milenijumsko izdanje (Windows ME),

Windows NT, Windows 2000, Windows XP, UNIX je jo jedan operativni sistem koji obezbeuje mnogo sofisticiranije karakteristike radne povrine, ukljuujui viestruku obradu i reavanje viestrukih zadataka. UNIX je dragocen za poslovne organizacije zbog toga to moe biti koren na mnogo kompjutera razliite veliine (ili razliitim platformama), moe da podri razliite hardverske ureaje (npr. tampae, plotere, itd.) i ima brojne aplikacije napisane da rade na njemu. Linux je mona verzija UNIX operativnog sistema, koja je korisnicima dostupna potpuno besplatno. On nudi reavanje viestrukih zadataka, menadment virtualne memorije i TCP/IP umreavanje. Linux je bio originalno napisan od strane Linus Tovards na Univerzitetu Helsinki u Finskoj 1991.g. On je tada objavio izvorni kod svetu (nazvan otvoreni izvor softver). Od tog vremena, mnogi programeri irom sveta su radili na Linux-u i pisali softver za njega. Macintosh operativni sistem (Mac OS X Panther), za Apple Macinntosh mikrokompjutere, je 32-bitni operativni sistem koji podrava internet intregraciju, menadment virtualne memorije i AppleTalk umreavanje. 32-bitni operativni sistem koji podrava razvijanje aplikacija e-poslovanja, prilagoava velike aplikacije, dozvoljava aplikacijama da rade simultano i podrava umreene multimedije i olovka-proraunavanje aplikacije.

opti naziv za sve programe koji nisu deo operativnog sistema, odnosno sistemskog softvera skup kompjuterskih instrukcija, pisanih na kompjuterskom jeziku slui kao produkcioni alat za pomo raunarskim korisnicima u reavanju problema ine ga tzv. korisniki programi koje piu korisnici raunara za sopstvene i tue potrebe u praktino svim oblastima ljudske delatnosti i za najrazliitije namene Pri radu sa takvim aplikacijama najbolja reenja se dobijaju pri komunikaciji oveka i kompjutera. Tako ovek pronalazi nove ideje, dok raunar zahvaljujui svojoj tanosti i brzini dorauje i proverava predloena reenja prema razliitim kriterijumima. Na osnovu dobijenih reenja ovek ima mogunost da izmeni i predloi novu mogunost. Ovakav nain korienja raunara naziva se interaktivno reavanje problema. posebno pisan Fokusiran je na reavanje nekih specifinosti u okviru organizacije. Kreira se za specijalne potrebe specifine organizacije. gotov Kreiran sa ciljem da zadovolji neke opte

potrebe. PODELA APLIKATIVNOG SOFTVERA entertainment software (softver koji se koristi za zabavu) home/personal software education/reference software (obrazovanje) productivity software (poslovni, kancelarijski softver) special software (specijalizovan softver) entertainment software (softver koji se koristi za zabavu) U entertainment softver spadaju razni home/personal software programi za zabavu i razonodu, ali najvei deo ine video igre. Video igre se ine nevanim i nepotrebnim, meutim pomoi Home/personal softwareone inemogu raznidosta programi za education/reference software

decisto u razvoju. kunu upotrebu kao su knjige kulinarstva, (obrazovanje) batovanstva, dekoracije, slike turistikih odmaralita, mogue je tako planirati putovanje u Education/reference software ine raznimogu nai productivity software druge zemlje jer se svi potrebni podaci programi zadiskovima obuku kancelarijski ljudi za razne poslove, (poslovni, na kompakt tako da jesoftver) mnogo

lake meutim, veina programa se pravi upravo za doi do informacija nego listajuci knjige, kataloge i uenje dece, tako da su se mnogi proizvoai Productivity slino. software ine programi koji se mogu nai u mnogim special software dosetili da ovaj softver ukrste sa video igrama kancelarijama, domovima, kolama i univerzitetima. (specijalizovan softver) kako bi deca krozzaposlenih zabavu lake

uila bre se uini produktivnijim, Njegova svrha je da rad i drugih koji iga koriste upoznavala sa kompjuterima. omoguuje im da komplikovane zadatke urade mnogo bre. ine specijalizovani Ovaj Special softver jesoftware verovatno i najvaniji aplikativniprogrami softveri koji koristimo. Najpopularnije vrste ovog softvera su:strukama programi za koji mogu pomoi ljudima u svim daobradu rei, programi za

izradusvoj tabela, imenika, programi za izradu baza finansijski softver koji se posao obavljaju efikasnije bilo dapodataka, su u koristipitanju u raunovodstvu, programi ili zaarihitekte komunikaciju advokati,razni raunovoe za preko interneta kao to je e- mail. koje postoji dosta programa za izradu Danas je jako teko zamisliti rad u kancelariji bez poznavanja rada na konstrukcija i prorauna. raunarskom sistemu i bez poznavanja ovog nekih Productivity softvera Aplikativni program opte namene omoguava izvravanje optih radnji koje se javljaju pri odreenoj obradi podataka. Najee koriteni programi opte namene:

Programi za rad sa tabelama Programi za rad sa grafikom Programi za rad sa bazama podataka Komunikacioni programi Programi za obradu teksta engl. spreadsheet programs Programi za rad sa tabelama transformiu radni prostor na ekranu u tabelu velikih dimenzija sa numerisanim kolonama i vrstama Korisnik ukucava numerike ili tekstualne podatke u jednu lokaciju tabele, zvanu

elija, i potom ih obrauje. Radne tabele su obino integrisane sa drugim softverima, pa obrazuju softversku garnituru. Zbog toga oni mogu biti nazvani integrisani paketi. Ovakvi paketi obiluju velikim brojem statistikih i matematikih formula, koje je korisnik u prilici da koristi da bi postigao eljeni rezultat. Ovi programi su primarno korieni za podrku odluivanju, kao u obradi finansijskih informacija (npr. kao to je izvetaj prihoda ili analiza protoka gotovine). Primer ovakvog programa je Microsoft Excel Programi za rad sa bazama poataka omoguavaju skladitenje pretraivanje i manipulisanje podacima jednokorisniki viekorisnik i U okviru Microsoft Office paketa, program Access predstavlja jednokorisniki program za rad sa

bazama podataka. Fajl je kolekcija srodnih snimaka poreanih alfabetski, hronoloki, hijerarhijski u nizu ili na neki drugi nain. Baza podataka je kolekcija fajlova koji slue kao resurs podataka za kompjuter. U bazi podataka, svi podaci su integrisani sa ustanovljenim odnosima. Programi za obradu teksta omoguavaju korisniku da manipulie tekstom Savremeni programi iz ove oblasti sadre mogunosti editovanja (prikazivanja) teksta, formatiranja, tampe, primene renika, provere gramatike ispravnosti, dodavanje grafike, crtea i sl. Dananji programi za obradu teksta imaju mogunost prikaza tekstualnog materijala na ekranu, tano onako kako e taj materijal izgledati kada se odtampa. Primer ovakvog programa je Microsoft Word. WYSIWYG (What You See Is What You Get) obraiva rei ima dodate prednosti za prikazivanje materijala teksta na ekranu tanoili skoro tano-kako e on izgledati na finalnoj ottampanoj strani. Programi za rad sa

grafikom omoguavaju korisniku da kreira, skladiti i prikazuje ili tampa razne crtee i grafike Primer ovakvog programa je Corel Draw Ovaj softver dozvoljava korisnicima da naprave pseudo-trodimenzionalne slike, superponirane viestruke slike, visokoosvetljene odreene aspekte na crteu i naprave crte slobodnom rukom. Ovi paketi tipino sadre alatke za crtanje, prezentacijske template, razliite stilove fontova, rutine provere isprvnosti napisanog teksta, potpora za karte i alatke za pomo u sastavljanju viestrukih slika u kompletnu prezentaciju Prezentacija grafika Razliiti softverski programi za inenjering su na raspolaganju u skraenom vremenu razvijanja aplikacija i poveane produktivnosti osoba za skiciranje i inenjera. Najpoznatiji je kompjuterski-potpomognuto projektovanje i kompjuterskipotpomognuta proizvodnja osnovne kategorije paketa grafickog softvera Inenjering

grafika Analiziranje grafika Ove aplikacije dodatno obezbeuju sposobnost prikazivanja prethodno analiziranih podataka, kao to su statistiki podaci, u grafikim formatima kao stubasti grafikoni, linijski grafikoni, pita grafikoni i rasuti dijagrami. Grafikoni mogu takoe ukljuiti elemente razliitih tekstura, oznaka i zaglavlja. Komunikacio ni programi Da bi razmenjivali informacije, raunari koriste komunikacioni softver. On omoguava raunarima koji su locirani jedan do drugog ili na maloj ili velikoj udaljenosti da razmenjuju podatke putem posebnih ili javnih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza itd. Komunikacioni softver omoguava da raunari uspostave i prekinu

vezu, da kodiraju i dekodiraju podatke, da se otkriju greke u transmisiji i da se te greke automatski isprave, omoguava kompresiju podataka, da podaci budui poslati u odgovarajuem formatu i odgovarajuom brzinom itd. Primeri ovih programa su: Symantec PcAnywhere i Microsoft NetMeeting MULTIMEDIJA Prezentacioni softver predstavlja sekvencijalnu obradu informacija, slino filmu ili televizijskom prikazivanju. Red dogaaja je fiksan, mada prezentacija moe da bude zaustavljena i pokrenuta. Interaktivni softver dozvoljava korisniku da menja sekvence ili tok informacija, slino gledanju u enciklopediju ili foto albuma. Obrazovno, interaktivni multimedijski produkti su popularni u muzejima ili na informacionim kioscima i pokazuju veliki potencijal za javno i privatno obrazovanje unutar ili izvan uionice.

Softver za prepoznavanj e govora Softver za prepoznaavnje diskretnog govora moe da interpretira samo jednu po jednu re, tako da korisnik mora da stavi pauzu za odvajanje izmeu rei Ovaj tip prepoznavanja glasa moe biti upotrebljen za kontrolu PC softvera (korienjem rei kao to su izvri i tampaj).. ali je neadekvatan za diktiranje memoranduma, zbog toga to je korisnicima teko da govore sa merljivim pauzama izmeu svake rei i da ipak odre kontinuitet misli. Softver za prepoznavanje kontinuiranog govora moe da interpretira kontiruirani tok rei Softver mora da razume kontekst rei, odredi njihovo korektno spelovanje i da bude sposoban da prevazie akcente i interpretiranje rei veoma brzo. Ovi zahtevi znae da softver za prepoznavanje kontinuiranog govora mora da ima kompjuter sa znaajno vie memorije i vee brzine nego softver za direktni govor. Softver za pretvaranje

teksta u govor Kao to samo ime kae ovi sistemi pretvaraju tekst u govor. Fajl sa tekstom se alje kroz specijalni softver koji ga konvertuje u izgovorene rei, iji je izlaz kroz zvunike. Slepi ljudi koriste ove sisteme da sluaju dokumente na kompjuterskoj osnovi. Ljudi koji ne mogu govoriti koriste tekst-u-glas sisteme da odaberu svoje rei i da kompjuter govori umesto njih. Softver za pretvaranje teksta u glas DRUGI APLIKATIVNI SOFTVERI Od specijalnog interesa za poslovne menadere POSREDNIK APLIKACIJE IROM ORGANIZACIJE SOFTVERI PRISUTNOSTI EMATSKI SOFTVERI Softveri Microsoft

zaVisio-2000 preduzea Softver napravljen da Tehnologija prisutnosti moe sadre stvoriti programe kristalno kojivi povee aplikacione moe otkriti kada ste jasnu vode vitalne mreu ioperacije ematski module online irazvijene koju vrstuna za organizaciju

prikaz razliitim kompjuterskim ureaja koristite. Ona (preduzee), telekomunikacija, kao jezicima i koji radeto ima svoje temelje una prostorne je menadment planove lanca i(IM). ak heterogenim instant poruivanju nabavke, i se detaljne popuna HVAC platformama,

bilo Kada ulogujete nana IM formate, inventara, vam jednoj maini ili preko servis, vamoe dolazak je naruivanje, pomoi pri objavljen logistika crtanju mree. Posrednik uva istovremeno dijagrama o putanju za lokaciju namnogih listikoordinacija, drugih

korisnika sistemskim menadment analizama ljudskih softverskih modula koju ste odabrali zakoje vauije planiranju resursa, proizvodnja, ukljuujui potrebno povezati jedan online prisutnost. DFD, ERD, operacije, UML i sistema takoe sa drugim preko pomoi vam da dovrite i za izraunavanje

distribuciju i vodi zadatke finansijski naprednogtrenutnu razmenu menadment. inenjeringa informacija. i zakasneloginenjeringa. stvoriti kristalno jasnu mreu i ematski prikaz telekomunikacija, prostorne planove i ak i detaljne HVAC formate, moe vam pomoi pri crtanju mnogih dijagrama o sistemskim analizama i planiranju ukljuujui DFD, ERD, UML i takoe pomoi vam da dovrite zadatke naprednog-inenjeringa i zakasneloginenjeringa. SOFTVER PRISUTNOSTI-Tehnologija prisutnosti moe otkriti kada ste vi online i koju vrstu ureaja koristite. Ona ima svoje temelje u instant poruivanju (IM). Kada se ulogujete na IM servis, va dolazak je istovremeno objavljen na listi drugih korisnika koju ste odabrali za vau online prisutnost. APLIKACIJE IROM ORGANIZACIJE Softveri za preduzea sadre programe koji vode vitalne operacije za organizaciju (preduzee), kao to je menadment lanca nabavke, popuna inventara, naruivanje, logistika koordinacija, menadment ljudskih resursa, proizvodnja, operacije, izraunavanje i finansijski menadment.

POSREDNIK- Softver napravljen da povee aplikacione module razvijene na razliitim kompjuterskim jezicima i koji rade na heterogenim platformama, bilo na jednoj maini ili preko mree. Posrednik uva putanju za lokaciju softverskih modula koje je potrebno povezati jedan sa drugim preko sistema za distribuciju i vodi trenutnu razmenu informacija. Divo (digitalna integrisana video aplikacija) softver Mea video oblik CD-ROM-a u internet, obezbeujui punu integrisanost, punekran, video u realnom vremenu na Internetu bez konekcije velike brzine Omoguava korisniku da kontrolie sadraj Dinamine inicijative sistema (Microsoft-ova nova softverska arhitektura) Podrava koncept automatskog raunanja Time je pokuano da se napravisoftversko okruenje za vie automatizovane i efikasnije, a manje sloene centre podataka. Cult3D (HMV.com interaktivni trodimenzionalni softver vedske kompanije Cycore) Multi-platforma za 3D prikazivanja, to kompanijama omoguava da lake grade i prikau visoko-kvalitetne interaktivne 3D animacije za proizvode na njihovim Web sajtovima.

TeraGrid Ima masivnu infrastrukturu za istraivanje raunanja koja kombinuje pet velikih proraunavanja i karakteristika menadmenta podataka i prodrava akademske institucije i istraivake laboratorije mora da zadovolji dva osnovna zahteva: vetaka tvorevina koja se sastoji od simbola grupisanih u rei po svojoj strukturi je slian prirodnom, govornom jeziku oveka slui za izradu programa (softvera) koji treba da formalizuju odreene algoritme s ciljem reavanja problema uz podrku raunarom da je razumljiv za oveka da ima mogunost automatskog prevoenja u oblik razumljiv ranaru neproceduralni jezici, sa usko specijalizovanom namenom (SQL,

HTML, PHP, ASP ) vii programski jezici, koji su proceduralni simboliki mainski jezici asambleri i makro-asambleri mainski jezici mainski jezici i simboliki mainski jezici (asembleri i makro-asembleri) platformski jezici, okrenuti raunaru (INSTRUKCIJE SE OPISUJU SIMBOLIKI) Sve hardverske komponente raunara na najniem nivou razumeju jedino jezik koji se sastoji od binarnih jedinica i nula. Prilikom projektovanja raunara CPU se projektuje tako da interpretira skup instrukcija koje se nazivaju instrukcijski skup. Svaka instrukcija u ovom skupu ima jedinstven binarni kod se MAINSKI KOD INSTRUKCIJE, a skup kodOvaj koji binarni CPU moe dazove interpretira direktno. svih mainskih kodova instrukcija se zove MAINSKI JEZIK. Program u mainskom jeziku se esto naziva IZVRNI PROGRAM. rezultat ideje da se programski jezik priblii

ovekovom nainu razmiljanja INSTRUKCIJE SU OBINO IZVEDENE IZ REI ENGLESKOG JEZIKA Zbog problema programiranja u mainskom jeziku, pokazalo se da raunar ne moe nai iru primenu ukoliko se ne pobolja komunikacija korisnika sa sistemom. Tu se pre svega misli na razvoj tzv. programskih jezika vieg nivoa, koji su blii i razumljiviji korisniku. Poto raunar moe da izvrava samo programe u formi mainskog jezika, programi pisani u viem programskom jeziku (IZVORNI PROGRAMI engl. source programi) se prevode na mainski jezik, a za prevoenje se koriste posebni programi, tzv. PROGRAMI PREVODIOCI. HVALA NA PANJI

Recently Viewed Presentations

  • Fee Free Higher Education & Training

    Fee Free Higher Education & Training

    The Equal Education Law Centre (EELC) is a public interest law centre using legal advocacy to advance an equitable and quality basic education for all. The EELC has specialist expertise in the field of education law and policy, and works...
  • Intragovernmental Transactions Working Group (ITWG) May 8, 2018

    Intragovernmental Transactions Working Group (ITWG) May 8, 2018

    Three IPAC transactions are required to collect all $300 (see next slide) Assumes IPAC must reference an Order/Line/Schedule in G-Invoicing. Solution: Buyer initiates the Order through G-Invoicing. Set up the Order to meet your requirements.
  • News from France - EdReNe

    News from France - EdReNe

    ICT for education in France Rosa María Gómez de Regil 5th EdReNe Seminar Copenhagen, October 7 2010 CNDP French National Educational Resources Center French Ministry of Education operator Publisher and producer of educational resources Promoter of the use of ICT...
  • A.J. Ayer The Elimination of Metaphysics

    A.J. Ayer The Elimination of Metaphysics

    He maintained that these propositions were inductive generalizations based on an extremely large number of instances. 2 + 2 = 4 Lucky for Mill things aren't nailed down. necessary - a priori - analytic contingent - a posteriori - synthetic...
  • Common Core Assessment Selection Meeting May 3, 2013

    Common Core Assessment Selection Meeting May 3, 2013

    Cristen McLean, Time keeper. Steve Slater andRachelAazzerah, Assessment information support . Understand current assessment context and needs. Objective I. Context:Work Group Task. What: Reading, Writing, Mathematics state-wide assessment. Through 13-14 school year. 14-15 school year and beyond ...
  • System Architecture and Design Concepts

    System Architecture and Design Concepts

    System Architecture -- Definition. A system architecture defines the capabilities required to produce IT products and services that meet clients' business needs, describes how these products and services are to be organized and provided, specifies what IT resources they require,...
  • Chapter 4 - Part 2

    Chapter 4 - Part 2

    - If a chain is reversible than it's transition matrix equals it's time reversal ... We note for future reference that ?? is invariant under complex conjugation of the states of the chain. ... Chapter 4 - Part 2
  • 809 Introduction to CDMA v2.0

    809 Introduction to CDMA v2.0

    Can involve up to three cells simultaneously and use all signals Mobile station combines the frames from each cell Softer Handoff Handoff is between sectors of the same cell Communications are maintained across both sectors until the mobile station transition...